Веб-сајт је настао пре свега за потребе израде монографије села и због иницијативе чланова савета Месне заједнице Кривељ, позивом да Завичајно одељење Народне библиотеке Бор допринесе у организацији и уређивању монографије села, након чега је уследила кључна подршка и разумевање управе града Бора, што је у организационом смислу иницирало и међуинституционалну сарадњу са Институтом за бакар, Техничким факултетом, Музејем рударства и металургије, Туристичком организацијом, КУД Кривељ, различитим секторима градске управе. Посредна, и не мање важна, је и подршка Министарства културе Републике Србије, низу пројеката Завичајног одељења у протеклих пар деценија омогућивши техничку опремљеност библиотеке, као и мобилност опреме погодне за теренски рад и прикупљање грађе. На крају, од пресудног значаја је била предусретљивост и добра организованост савета Месне заједнице Кривељ која је у сваком смислу превазилазила само логистичку подршку, већ је константно и у сваком тренутку, укључивала мештане села који су срдачно и спремно дочекивали истраживаче, прихватали понекад напорне и понављане, вишесатне интервјуе, уступање својих приватних колекција фотографија и документације, омогућивши реализацију овог сложеног пројекта. Захвалност уредника сајта ће пре свега бити посвећена сећању на колегиницу књижничарку Ружу Божић која је започела прикупљање грађе о селу у огранку библиотеке „Драги Симоновић“ и њеној својственој духовитости и брижности која му је одржавала пажњу према Кревељу. Затим тредесетогодишњем пријатељству (по препоруци професора Николе Павковића) и професионалној сарадњи са Драгомиром Драгићем, како се то говорило, друштвено-политичком и културним радником из Кривеља, односно, првим еколошким активистом, који је ван тадашњег партијског и званичног друштвено-политичког система, учествовао у оснивању првог независног удружења грађана са еколошким програмом „Дубашница“, основаном 1989. Културним активистом, оснивачем удружења грађана „Форум за културу Влаха“ које се активно и континуирано бавило, за многе, проблематичним положајем и пореклом Влаха североисточне Србије, које је касније наметнуто као „влашко питање“, што га је предодредило као шире познатог и препознатљивог критичара система и политичког опозиционара. Међутим, Драгомир је као признати и успешни машински инжењер Фабрике опреме и делова, успевао да помири и уравнотежено одржи, своју техничку и хуманистичку примењену активност у локалној и широј културној јавности. Он је, између осталог, од средине деведесетих година ХХ века, уреднику монографије био константи стручни сарадник који је несебично делио своје знање о Кривељу, усмеравајући му пажњу на конкретне теме, историје села и разгранатост проблематике трансформације села, која је на крају била одлучујућа у спремности препуштања послу уређивања ове монографије. Захвалност Народне библиотеке Бор, поред тога, упућује и његовој породици, која је одлучила да нам поклони његову приватну библиотеку и богату документацију везану за Кривељ којом смо допунили фонд Завичајног одељења. Држећи се искључиво хронолошког а не вредносног следа доприноса стварању монографије, посебну захвалност дугујемо и континуираном раду чланова савета Месне заједнице Кривељ: Снежани Живковић, Драгославу Николићу, Јасни Томић, Далибору Станковићу, Драгану Ћосићу, Милошу Божићу, као и мештанима Кривеља, сарадницама на различитим истраживачким задацима: Алекси Радоњићу, Пауну Јанковићу, Мили Шћопић, Ивани Богдановић и њеном сину Матеји, Зорици и Сергеју Првуловићу, Душици Бећаревић, Ружици Младеновић, Мири и Видоју Несторовићу, Мири Пауновић, Стани Јорговановић, Драгици Јоновић и сину Крањецу, Петру Бачиловићу, Симеуну Младенесковићу, Радету Младенесковићу, Богољубу Фуфановићу, Радмили Траиловић, Наташи и Ивици Фирановић, Драгутину и Љубинки Адамовић и свим осталим мештанима Кривеља, са скорашњих барикада, свима осталима које ћемо тек упознати у даљим истраживањима која су у плану.