Шта мислимо кад кажемо фолклор и наслеђе? Предавање ће бити усмерено на процесе бирократизације фолклора, што подразумева разнврсне стратегије његовог конструисања, имајући у виду историјски, друштвени и културни контекст. Иако се фолклор приказује као једна стабилна, кохерентна и непроменљива категорија, он је производ разноврсних ситуација и са различитим значењима и функцијама. Од руралног до урбаног, од националног до глобалног, од норме до естетике, фолклор се вешто маскира у инструмент за друштвене и државне интересе, али и за потребе идентификација локланих заједница и појединаца. Фолклор се све мање може посматрати као ентитет за себе, а све више као део популарних трендова и политика наслеђа. У том смислу у фабрикацији и бирократизацији фолклора учествују многи актери: извођачи, публика, концептисти, продуценти, админситратори, његови носиоци, медији, истраживачи, политичари и др. Данас је фолклор, управо преко наслеђа дигнут и на ниво великог умрежавања и атрактивних програма као што су УНЕСКО-ова Конвенција о нематеријалном културном наслеђу. Како је Србија ратификовала Конвенцију, посебно ћу да скренем пажњу на политику наслеђа, односно на сложену стратегију имплементације те Конвенције и низ активности које су тренутно актуелне и у оквиру научних и државних институција реализују.
Овај документ је прегледан 169 пута.