О пројекту дигитализације Завичајног одељења Народне библиотеке Бор

by Author NameSept 8th, 2016

Ово је сајт Завичајног одељења Народне библиотеке Бор који ће имати за циљ да презентује пројекат Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности, који је израђен на основу ПУЛМАН смерница за дигитализацију и који је почео са реализацијом 2007. г. До данас нисмо били у могућности да адекватно представимо дигитализовану грађу, тако да ће овај сајт ретроспективно представити пројекат Дигитализације... једнако као и актуелну продукцију која проистиче из пројекта.

Као специфичност Завичајног одељења од 2007. издваја се збирка негатива која је настала на основу уступања на чување и коришћење целокупне фото-документације Рударско топионичарског басена Бор, односно целокупне фото-документације радничког листа Колектив од 1947. до 2005. Фебруара месеца 2007. г. Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор поверена је на чување ова богата фотодокументација радничког листа Колектив, која је у целости прегледана и класификована. По званичном извештају садржи: негативе у ролнама – 4881; дијапозитиве 60 mm – 244; каширане фотографије – 46; фотографије најразличитијих формата – 1469; филмске траке – 7; контакт албуме – 22; филмовану грађу за издаваштво. На основу ове колекције негатива урађен је пилот пројекат дигитализације негатива, изложба фотографија и презентација некњижне грађе Завичајног одељења, под називом Индустријски блуз. Изложба у мањем и контролисаном обиму садржи основне идеје и концепт каснијег пројекта Дигитализација некњижне грађе Завичајног одељења. Концепт изложбе уређен је тако да се прикаже ширина интересовања тадашњих фотографа листа Колектив, Ђуре Коловратара, Драгољуба Митића, Бајрама Салијевића и Љубомира Маркова, њихово бележење изградње града Бора и његовог битног сегмента - рударства и тешке индустрије. У оквиру поставке, поред поменутих сегмената, изабране су и фотографије које приказују сегменте јавног и приватног живота града и суграђана, изглед појединих градских улица, индустријских постројења, као и фотографије са портретима радника у тренуцима одмора на радном месту. Концептом је обухваћено 90 фотографија. Иначе, ова богата фото-документација садржи фотографски пропраћене све сегменте живота града: спорт, све битније јавне догађаје, политичке и културне манифестације, посете значајнијих политичких и јавних личности, тако да је било немогуће обухватити у једном даху њен целокупан садржај. Са намером да се прикажу могућности избора, квалитет и кванитет ове збирке, као и ширина интересовања фотографа у репрезентативном периоду од 1959. до 1970, концепт и откива могућности одабира најразличитијих форми тематских презентација, уколико се оствари дигитализација ове богате колекције. Упоредо са изложбом организоване су и трибине на којима је презентован план пројекта Дигитализација, целокупна статистика фото-документације уз пратећу описну и класификациону документацију. На трибинама је било активно укључено и грађанство, које је кроз описе и разговоре покушавало да идентификује места, особе и догађаје на фотографијама, па је самим тим давало и опсежну идентификацију изложених фотографија, која ће се користити приликом обраде и каталогизације. Поред трибина у оквиру овог програма приказивани су и играни филмови који су снимљени у Бору и који приказују и подражавају визуелну поетику индустрије и града: Рударска опера, Милене Марковић и Олега Новковића; Човек није тица, Душана Макавејева и На путу за Катангу, Живојина Павловића. Целокупан програм био је приређен поводом јубилеја - 60 година постојања и рада радничког листа Колектив - и као израз захвалности на указаном поверењу и дугогодишњој институционалној сарадњи.

Пројекат Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности, подржало је Министаство културе Републике Србије и помогло новчаним средствима за куповину опреме и реализацију пројекта. Током јула и августа месеца 2008. инсталирана је опрема која је пројектом била предвиђена и купљена. Тада је почела реализација пројекта Дигитализација... Најпре је дигитализована грађа Завичајног одељења која је била предвићена и издвојена на основу критеријума старости, угрожености и учесталости употребе. Приоритет на почетку дигитализације био је медијска кампања промовисања пројекта, која је за циљ имала упознавање шире јавности о новим услугама и пословима Завичајног одељења. У кампањи је посебно наглашавана могућност дигитализације приватних колекција фотографија и негатива. Идеја је била да Завичајно одељење, уз адекватну процену грађе, може вршити дигитализацију приватних колекција фотографија и негатива свих формата, уколико корисници уступе на чување и коришћење, по прописаним условима, дигиталне копије. Могућност додатних услова коришћења остала је отворена за договоре, тако да је постојала и опција ограничене презентације те врсте грађе и враћање оригинала након дигитализације. По плану је таквом стратегијом покушано приближавање ове идеје ширем кругу грађанства, пружање сигурности, заштите права, поштовање жеља дародаваца, стицање поверења, пружање услуга стручне обраде, чувања и презентације грађе. У принципу, било је неопходно појаснити и приближити широј јавности вредности дигитализације визуелне грађе, која по својим карактеристикама и плановима може превазићи приватни простор и интмну оријентацију, уколико сам потенцијални дародавац то дозволи и уколико стручни проценитељ у тој грађи може препознати културно-историјски, документарни или уметнички карактер и потенцијал.

Одређивањe приоритета у врсти грађе која ће се дигитализовати подразумева одабир визуелне грађе која је у једном примерку и за коју не постоји негатив. Што се тиче одабира негатива, приоритет су имали стари негативи и негативи са којих нису рађене фотографије и који нису употребљавани и објављивани. Тиме су испоштовани критеријуми одређивања приоритета по старости и реткости грађе. Фотографски негативи су изузетно осетљиви на утицај температуре и влажности ваздуха; примера ради, на 24 °C, колор негативима је одређена оптимална употребљивост од 3 до 12 одина. Црно белим негативима трајност је процењена на око 150 година. Поменута колекција је, с обзиром на претходне услове чувања, била на ивици употребљивости и једини начин довођења у читљиво/видљиво стање била је дигитализација. Одређивањем приоритета чувања или презентације дефинисаће се план рада, у смислу редоследа дигитализовања грађе за потребе Народне библиотеке Бор. У овом случају, тежиште је на ставу да је дигитализација, као и сама припрема негатива за скенирање, основни вид и први корак у заштити (зато што се негативи који су у ролнама секу на траке са по шест снимака и стављају у картонске џепове са преградама). Основни посао припреме састоји се од припреме џепова у којима се негативи чувају, суво чишћење и сечење негатива на траке са по највише шест снимака. Траке се стављају у наменске картонске џепове, затим се уписују изворни подаци, који су исписани на негативима, и представљају интерне ознаке и сигнатуре које су повезивале негатив са контакт албумима. Начешће ознаке на негативима су редни бројеви и датуми фотографисања или развијања негатива. На џепу се уписују и подаци о томе на колико трака је негатив подељен и колико снимака садржи. Тако припремљен негатив скенира библиотекар, који претходно изврши селекцију и класификацију, а по скенирању на џепу испише број скенираних снимака по негативу и број снимака који нису скенирани. Библиотекар сигнира и депонује електронска документа и фолдере који ће се обрађивати синхроно са негативима. Тиме се и припремају за скенирање и делимично исправљају од дугогодишњег стајања у ролни. За чување обрађене грађе, планирано је неколико система чувања и заштите. Тек после овог корака могли смо да размишљамо о презентацији дигитализоване грађе, и у том смислу као приоритет презентације претпостављено је, као оптимално решење, презентовање на изложбама и штампање фотографија на папиру, које ће се и на тај начин чувати на, до сада доказано, најтрајнијем материјалу. Презентација је и део стратегије стицања поверења приватних колекционара и позив на промоцију самог процеса дигитализације и њених потенцијала. Промоција је имала за циљ јачање поверења у библиотеку као јавну установу и подстицање набавке грађе. Валоризација, селекција и дефинисање критеријума за одабир грађе за чување и презентовање врши се на основу садржине, старости, реткости. Као „стандарде“ за процес дигитализације користимо ПУЛМАН смернице за дигитализацију, које препоручују различите поступке и формате. Негативе скенирамо у tiff формату у резолуцији од најмање 1200 dpi и 24 bit color дубине. За примерке који се презентују у дигиталном формату, употребљавају или достављају GIF или JPEG формати од најмање 300 dpi. Предност у презентацији је штампање фотографија (израда принтова) на мат фотопапиру, не лакшем од 200 g, пигментним бојама. Видео снимци чувају се у DV, AVCHD, avi формату или неком другом распложивом видео формату. За невизуелну грађу, као што су звучни снимци, користиће се опрема са дигиталним улазом која снима у WAW формату. У опис извора информација планирамо, поред јединствене каталошке обраде у COBISS-u и, уношење метаподатака као што су опис грађе, формат, опис фонда или збирке, тезаурус у случајевима електронске презентације. Заштита ауторских права приликом употребе дигитализоване грађе биће обавеза билиотеке и корисника на основу примера Народне библиотеке Србије. Заштита фајлова у случају презентације вршиће се ограниченим приступом електронским оргиналима, односно сировим форматима, али и посебним условима, које могу имати нпр. дародавци, или учитавањем логоа (воденог жига) Народне библиотеке Бор на дигитализованим документима. Посебан вид заштите дигиталних фајлова планиран је копирањем на DVD дисковима који ће служити за коришћења ван мреже на корисничким рачунарима у библиотеци, прављењем више копија на екстерним хард дисковима. Сада се дигитализована грађа у „сировом“ формату (у највећој резолицији и у некомпресованом TIFF формату) чува на два екстерна хард диска од по 1 TB, на рачунару који се користи прилиом дигитализације и на ДВД дисковима. Један екстерни храд диск по завршеној дигитализацији биће понуђен на чување и коришћење Народној библиотеци Србије. Међутим, резултати овог пројекта дигитализације биће на хард диску понуђени и дародавцима, сарадницима и институцијама: РТБ-у Бор, Музеју рударства и металургије у Бору, Музеју науке и технике у Београду, Музеју примењене уметности итд. Процес рада, односно усклађивање дигитализације и обраде некњижне грађе, утврђен је систематизацијом радних места и описом послова у библиотеци, због ефикасне дигитализације али и каталошке обраде у COBISS-u. Тренутно се обрађују и каталогизују само дигитализоване фотографије одштампане на папиру. Одрживост и, у складу с тим, исплативост, односно, оправдање ове инвестиције мора се разматрати на ширем плану културне политике града - укључивање пројекта у друге пројекте, повезивање са институцијама у граду, држави итд. Самим програмом дигитализације планира се и континуирано праћење и бележење дигиталним записима културне и јавне делатности библиотеке, за шта су се до сада ангажовала трећа лица уз новчану надокнаду. На Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор запослен је један библиотекар који је и одговорно лице пројекта.

Основни циљ пројекта је остваривање основне библиотечке делатности у складу са савреминим тенденцијама у струци. У том смислу подразумева се и довођење у употребљиво стање значајне колекције некњижне грађе. Фотографска грађа је по својим својствима пре свега најосетљивија и најугроженија, али уједно и атрактивна, актуелна и најпогоднија за промоције, контекстуализацију, презентовање и публиковање. Потенцијал ове колекције инспирише многе тематске изложбе фотографија, програме и трибине на одабране теме: културни и јавни живот, јавни радови, јавни скупови, политика и индустрија, култ личности, радничка свакодневица, раднички и грађански протести, индустријска фотографија, итд. Могућности селекције и одабира фотографија су практично неограничене. Важно је напоменути да приликом организовања изложбе и промоције дигитализоване фотографске грађе имамо у виду да је до сада најтрајнији начин чувања фотографија на папиру, тако да ће изложбе омогућити штампање и презентовање дигитализоване грађе и на тај начин обогатити колекцију класичних фотографија на одељењу. Између осталог, основни циљ био би и мотивација и стварање поверљиве атмосфере за акцију набавке библиотечке грађе и поверавања на скенирање приватних докумената, фото-документације и ситног материјала из приватних колекција, уз организоване промоције и јавне трибине на ту тему. Као посебан циљ постављен је широк спектар могућности коришћења технике за дигитализацију и саме дигитализоване грађе као и њихова примена у другим и будућим пројектима Завичајног одељења.

У оквиру овог сајта и блога упознаћете се са фондом и програмима Завичајног одељења кроз пројекат дигитализације. Представићемо вам одабране сегменте следећих дигиталних колекција:

* Колекција фотографских негатива Француског друштва Борских рудника. Колекцију чини 336 фотографских негатива на стакленим плочама у форматима 18 x 24, 10 x 15, 13 x 18 цм фотографисаних у периоду од 1903 до 1945. г. Сви су дигитализовани али је за чување на папиру урађена селекција од 200 фотографија. Колекција је поклон Љубе Маркова, фотографа. Још увек немамо доказ о праву власништва или уговор али су оригинали остављени као поклон Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор. Постоји извештај о поклону и дигитализацији ове колекције. Дигитализована је 2010 и 2011.

* Колекција фотографских негатива Рударско топионичарског басена Бор. Колекција се састоји од 4881 ролнице негатива формата 35 mm. До сада је дигититализовано 94 (2009)+ 46 (2010)+ 291(2011)+ 278 (2012)= 435 ролница негатива односно 5851 дигитализованих фотографија. Континуирано скенирање од почетка дигитализације 2008.

* Колекција фотографских негатива Мирослава Радуловића. Колекција се састоји од 342 ролнице негатива формата 35 mm и 22 негатива на листицима од 60 mm. До сада је дигититализовано 100 (2008)+145(2009)+ 49 (2010)= 294 ролница негатива 35. мм односно 6394 дигитализованих фотографија са негатива као и 6 дигитализованих фотографија са негатива 60 mm. Дигитализована је током 2008, 2009 и 2010.

* Колекција фотографских негатива Љубе Маркова. Колекција се састоји од 36 негатива 35 mm до сада скенирано 1010 фотографија, 18 листића негатива 6 x 6 (10 скенирано и 8 није скенирано), 3 листића 7,5 х 6 (нису скенирана), и два листића 6 x 9 (скенирана). Дигитализована је 2010 и 2011.


* Колекција ручно прављених дописних карата из приватне колекције Мирослава Радуловића. Колекција се сатоји од 35 ручно рађених дописних карата (разгледница) из периода од 1912 до 1918. г. исписаних немачким писмом и језиком чије порекло није још увек прецизно утврђено. Једна од тих разгледница је од изузетне вредности за Завичајни фонд зато што је писана из Бора са фотографијом старе борске Цркве из 1915. г. Дигитализована је 2008.

* Колекција фотографских негатива Радмиле Лежаић. Колекција се састоји од 155 дигиталних фајлова скенираних са фотографских негатива, дијапозитива и фотографија. Значајна по томе што се на фотографијама скенираних са колор негатива 35 mm из 1947 г. виде први фотографски записи Бора у колору. Дигитализована је 2009.

* Колекција фотографских негатива Дејана Перића. Колекција негатива које је урадио Милан Перић тридесетих година двадесетог века садржи 177 негатива 9 Х 6 cm који су дигитализовани на Завичајном одељењу у периоду од 21. 09. до 08. 10. 2009. г. Ово је вредна колекција приватних снимака на којима је делом породица Перић али и вредни снимци друштвеног живота у Салашу, Неготину и Бегништу (Македонија). Дигитализована је 2009.

* Колекција фотографија Иване Богдановић из Кривеља. Колекција се сатоји од 34 дигиталних фајлова скенираих са фотографија са обе стране из приватне колекције Иване Богдановић из села Кривељ код Бора. Фотографије су вредно сведоцанство приватног и јавног живота на селу измедју два рата и 50-тих година XX века. Дигитализована је 2011.

* Картографска Грађа. Скенирано је 8 мапа по критеријуму старости и фреквентности употребе у сарадњи са Институтом за бакар у Бору. Дигитализована је 2009.

* Kултурна и јавна делатност Народне бинлиотеке Бор. Дигиталне фотографије. Дигитални аудио записи и дигитални видео. Континуирано се бележе програми у библиотеци као и целокупна културна и јавна делатност библиотеке од 2008. г.

* Колекција дигитализованих публикација из библиотеке Француског друштва Борских рудника. Стенирана су три каталога Decauville aine, Glaser & Pflaum, Materiel de chemins de fer a voies etroites у којима се могу наци нацрти и фотографије железничких вагона, локомотива и индустријских машина од којих су неке биле у функцији у Борским руднцима. Каталози су из тридсетих година XX века. Дигитализована је 2010.

* Колекција фотографских негатива на стакленим плочама Музеја рударства и металургије у Бору. Скенирано је 28 негатива на стакленим плоцама из периода двадесетих и тридесетих година XX века. Дигитализовано 2011.

* Самиздат Слога. Слога је самиздат часопис из Бора. До сада је објављено 10 бројева и сви су скенирани. Дигитализована је 2009.

* Колекција рукописа. Колекција садржи два необјављена рукописа завичајног ствараоца Мирослава Ручнова: Имре Варга Спомен скулптура пенику Миклосу Раднотију мај 1979 (16 листова) и поему Морска строфа (13 листова). Летопис Борске парохије и цркве, пароха борског Андреје Ђорђевића. Сенографске белешке Светозара Пејановића (ОЗН-а), Власи 1948 – 1949. који је сачувао и поверио на чување Завичајном одељењу Страхиња Поповић. Дигитализована је 2008. У току је дигитализација и одабраних рукописа Николе Миладиновића, Народни фронт у Бору 1950 – 1951.

* Колекција фотографија Мирјане Станковић. Ова приватна колекција се се састоји од 7 дигитализованих фотографија из периода двадесетих и тридесетих година XX века снимљених у Бору. Дигитализована је 2009.

* Колекција фотографија и документације Владимира Поповића. Ова приватна колекција се се састоји од 13 дигитализованих фотографија из периода двадесетих и тридесетих година XX века до 1967. снимљених у Бору и различите документације из тог периода: Овлашћења, Огласа, Мајсторског писма... Дигитализована је 2009.

* Ред вожње пруга Бор - Метовница 1948. Из приватне колекције Слободана Росића. Ред вожње је оригиналан службени документ РТБа из 1948. г. који до сада није био део Завичајног фонда. Број страна 21. Дигитализована је 2010. г.

* Колекција садржи 65 дигиталних фотодокумената (фотографија скенираних са обе стране уколико је било записа или коментара) из Бора и села борске опстине из приода од 193? до седамдесетих година xx века. Дигитализована је 2011.

* Колекција фотографија културно уметничких друштава борске општине. Колекција фотографија Центра за културу Бор. Колекција садржи 65 дигиталних фотодокумената (фотографија скенираних са обе стране уколико је било записа или коментара) из Бора и села борске опстине из приода од 193? до седамдесетих година xx века. Дигитализована је 2011.

* Колекција Колектива, радничког листа. Дигитализација је у току.

Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности НББ у периоду од 2008 до 2021.

2008 – 2717

2009 – 5427

2010 – 2146

2011 – 5273

2012 – 17.740

2013 – 11.672

2014 – 2859

2015 – 3431

2016 – 1371

2017 – 5299

2018 – 459

2019 – 251

2020 –23

2021 –140



Издвојене привтне колекције и извори рукописи, карте… – 609

Укупно дигитализованих фајлова: 59. 417 на 1.04 тб

Дигитализованих библиотечких јединица: укупно 28.104 (повезано годиште једног листа је урачунато као једна јединица грађе)

42 годишта листа Колектив (1877 појединачних бројева у 42 годишта, од тог броја 11 годишта је позајмљено из РТБ-а Бор због дигитилизације, библиотека има 33, а у два годишта су објављивани посебни додаци дигитализовано је укупно 17 додатака из 1975 и 1976. Недостају годишта из 1950, 1956 и 1991.)

7 годишта Борских новости
22 јединице других листова и часописа
1 фото-албум
31 инвентарисаних монографских публикација
200 инвентарисаних фотографија
6 инвентарисаних рукописа
Колекција негатива и фотографија листа Колектив: 10.785
Колекција негатива и фотографија Љубомира Маркова: 5170
Колекција негатива и фотографија Бајрама Салијевића: 617
Колекција негатива и фотографија из колекције Мирослава Радуловића: 6541
Колекција негатива и фотографија из колекције Радмиле Брежанчић: 1719
Колекција негатива и фотографија Музеја Рударства и металургије у Бору: 280
Мање приватне колекције: 1582
Дигитализована грађа у селима Борске општине у оквиру пројекта „Пеглање преко дугмића“: 1033
КУД Бор: 68

Дигитализација културне и јавне делатности садржи фотографије, видео и аудио фајлове: Укупан број фајлова: 29.326 на 675 гб

 

Онлајн приступ обезбеђен за библиотечке јединице (неке јединице су уступљене на коришћење и јавну употребу библиотеци само у дигиталном облику)



Разгледнице: 10+1+5+6+11=33
Фотографија: 9+15+81=105
Монографских: 21
Серијских: 81
• Борске новости 16 јединица доступно
• GLAS TOPLANE, LIST RADNIH LJUDI OOUR-a 1
• КОНЦЕНТРАТ, лист ООСС Флотација Велики Кривељ 1
• Електролизер. Информатор ООУР Електролиза 1
• Контакт. Информативни лист ливнице бакра и бакарних легура 1
• Гласник. Лист ОО синдиката "Површински коп" Бор 1
• Информативни лист РУДАР 8
• РТР Информације 5
• Јасмин 7
• Колектив 40 (40 бројева два прва годишта 1947 и 1948.)
Пресклипинга: 12
Картографска грађа: 1
Рукописа: 5
Плаката: 9
Графике и ликовни материјал: 2

Офлајн приступ у библиотеци је за сада обезбеђен према грађи којој су колективна и индивидуална ауторска и власничка права одобрена за јавну употребу



Фото-извештаја: 7
Лист Колектив: 1877 бројева (односно 2772 фајлова са контролним, поновљеним или обрађеним скеновима)
Колекција негатива и фотографија листа Колектив: 10.785
Колекција негатива и фотографија Љубомира Маркова: 5170
Колекција негатива и фотографија Бајрама Салијевића: 617
Колекција негатива и фотографија из колекције Мирослава Радуловића: 6541
КУД Бор 68



Драган Стојменовић
библиотекар, Завичајно одељење, Народна библиотека Бор