Завичајно одељење Народне библиотеке Бор оформљено је 1986, а званично почиње са радом 1987. Оно што чини специфичним завичајна одељења јесте сам фонд и збирке у њему, а оне су сакупљане на основу важећих критеријума, који свакој библиотеци дају посебност на основу локалних природних, културно-историјских, културолошких, социјалних и економских карактеристика. Најшире схваћени критеријуми прикупљања и чувања грађе омогућавају формирање фондова који ће представљати незаобилазан корак у научно-истраживачком раду било које врсте.Било који озбиљнији критички приступ или презентација самог завичаја требало би да крену управо из завичајних фондова, али не подражавањем стереотипа и аутостереотипа већ истраживањем начина активног односа према завичајним темемама и савременој друштвеној реалности. Целокупан до сада изграђен систем библиотечке делатности у Србији омогућава најозбиљнију, најсавременију основу и методологију једне систематичне научне дисциплине која се ослања на традицију библиотечке делатности, јавности рада и на доступности фондова. То је добра комбинација прикупњања, чувања и отворености фондова за кориснике, која савремено библиотекарство уводи у комуникацијску релацију са корисницима и библиотекара са самим фондом. У том смислу се и све предности информатичких и комуникацијских технологија у библиотекарству примењују, али са пажњом и поштовањем свих медија преношења и бележења информација, који омогућавају трајност, очување и доступност знања. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, досупност грађе, употребу грађе у вртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору. Територијални, национални и историјски принципи добијају нове „облаке“ за пловидбу и размак хоризонта за имагинацију. Сама структура фонда Завичајног одељења Народне библиотеке Бор се не разликује од стуруктуре фондова других завичајних одељења. Фонд се састоји од следећих збирки: монографских публикација (формата I– II, IV и Старе и ретке књиге); серијских публикација; рукописа и службеног документационог материјала; картографске грађе; исечака из штампе ван територије завичаја; збирке фотографија; збирке фотографских негатива; разгледница; филмских трака; аудио визуелне грађе; плаката и ситног библиотечког материјала. За претрагу се користи електронски база података у узајамном каталогу COBISS и лисни каталог (ауторски, насловни, предметни, каталог дезидерата, каталог рукописа и службене докуметације, каталог серијских публикација). До краја 2021. г. монографских публикација формата I-II, има 2116, формата IV 217 и СР фонду 71 уписаних јединица. Регистар старих и ретких гњига има 52 јединице. Серијских публикација по књизи инвентара има уписаних 213 јединица, од тога 42 наслова у каталогу. Неинвентарисане периодике има још 1280 јединица. На одељењу се чува и 98 јединица картографске грађе и 216 инвентарних јединица рукописне грађе; исечака из новина ван територија завичаја има 7427; визуелних пројекцијија и мултимедије има 339; укупан број фотографија дигиталних и на папиру 50.554 јединица; негатива у ролницама и исечцима у папиру 7227; плаката 429; разгледница 230; програма манифестација 1017. Целокупан фонд и све врсте библиотечке грађе се односе на општину Бор, Борски округ, али и ширу географску област, Тимочку крајину. Заступљене су све научне области али су у изразитој већини монографске публикације из историје, етнологије, рударства, металургије, екологије итд. У том фонду је и значајна збирка завичајних књижевних стваралаца. Поред хроника села градда Бора општине, у рукописној збирци је Летопис борске парохије и цркве један од значајнијих. Специфичност Завичајног одељења, је колекција фотографских негатива која се дигитализује од 2008. г. и која се константно допуњује кроз различите пројекте и програме популаризације фонда. Овај сајт има за циљ да прикаже резулате пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности библиотеке и учини доступним одређене збирке фонда завичајног одељења.
Пројекти, партнерства на пројектима и програми Завичајног одељења Народне библиотеке Бор повезани са пројектом Дигитализације од 2008.
Дигитализација некњижне грађе Завичајног одељења, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор – набавка опреме за дигитализацију: рачунар, скенер, видео камера и објектив, дигитални фотоапарат, (РТБ Бор, МКРС, Народна библиотека Србије, Општина Бор, суграђани који дају своје колекције). Реализација овог пројекта почела је у августу 2008. и траје и данас.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима ИZНАДРЕАЛИZМА Ване Бор (МКРС, Музеј савремене уметности у Београду, Народна библиотека Србије, Socitegeneralebank, Општина Бор, РТБ Бор); Предавачи и аутори текстова у истоименом зборнику радова: Милета Продановић, Миланка Тодић, Дејан Грба, Зоран Тодоровић, Гојко Тешић, Јелена Новаковић. Остали учесници: вајар Милан Стошић (акција Пренос моштију интровертне птице и истоимени видео-рад) и филмски редитељ Никола Лежајић (2008. и 2009)
Мапирање интеркултурног дијалога – Алтернативна урбанизација у Бору очима других (МКРС, РЕКС, Општина Бор. Учесници програма и аутори визуелних и текстуалних прилога у специјалном броју Бележнице – Боросане: уметници Даринка Поп Митић, Свебор Миџић, Владан Јеремић, Ђорђе Одановић, Марк Ноземан (2009. и 2010)
„Периодна станица“ – презентација пројекта Дигитализације некњижне грађе Завичајног одељења на аутобуским стајалиштима у јавним просторима града (РТБ Бор, Општина Бор) – 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима – етномузиколог Владимир Р. Ђорђевић (МКРС, Народна библиотека Србије, Музичка школа „Станковић“ у Београду, Музеј рударства и металургије у Бору и ШОМО „Миодраг Васиљевић“ у Бор. Учесници и аутори текстова у зборнику радова: проф. Сања Ранковић и етномузиколошки одсек Музичке школе „Мокрањац“, проф. др Димитрије Големовић, др Иван Чоловић, мр Ива Ненић) – 2009. и 2010.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима – Зоран Пауновић – „Превод са борског“ (МКРС, Општина Бор Предавачи: Зоран Пауновић и Владислав Бајац; ауторка стрипа штампаног заједно са предавањем у књизи UliksReload: Јелена Максимовић; аутори видео клипа: Дуо Тројица) – 2010.
Едукативни програм „Недовољно јасни појмови и појаве нашег завичаја у тумачењима етнологије и антропологије“ (МКРС, Општина Бор). Предавачи и аутори текстова у зборнику Добро је за мишљење али је компликовано за јело: др Саша Недељковић, др Илдико Ердеи, др Бојан Жикић, др Лидија Радуловић, др Слободан Наумовић, дрМирослава Лукић Крстановић) – 2011. и 2012.
„Прошлост од стакла“ – Бор у фотодокументацији Француског друштва борских рудника 1907–1945 – изложба фотографија у оквиру пројекта Дигитализација некњижне грађе Завичајног одељења (РТБ Бор, Општина Бор, Пензионисани фотограф листа Колектив Љуба Марков) – 2011.
„Пронађи себе“ – изложба фотографија јавних окупљања у Бору крајем 20. и почетком 21. века из фотодокументације листа Колектив у оквиру пројекта Дигитализација некњижне грађе (РТБ Бор, Општина Бор, пензионисани фотограф листа Колектив Љуба Марков) – 2012.
Изложба „Трајни час уметности. Бор. Ре-извођење непознатог“. Аутори изложбе: Завичајно одељење Народне библиотеке Бор, Контекст колектив и Центар за нове медије _kuda.org у Новом Саду – 2012.
БОРЕ – ПОНЕКАД И СТАЛНО – четири програма: Едукативни програм о документарној и контекстуалној фотографији (предавачи и уредници: фотографи и професори фотографије Миладин Чолаковић и Ђорђе Одановић); „Транзициона правда“: програм контекстуализовања индустријске фотографије из колекције радничког листа Колектив (аутори рада и перформанса: Владан Јеремић, Рена Редлe и Саша Д. Ловић); „Нулти километар“ (фото-монографија Ервеa Деа, Марије Јанковић и Владимира Радивојевића); изложба „Ми смо Бор“ (уредници и организатори: фотографи Ерве Де, Пабло Фернандез и Марија Јанковић) – 2012.
Припрема и организација изложби фотографија из колекција Завичајног одељења НБ Бор „Бор XX век“ у галерији АРТГЕТ Културног центра Београд. Изложба је гостовала и у Крагујевцу у галерији огранка Народна библиотека „Вук Караџић“ у Радничкој колонији. 2015-2016.
Изложба фотографија, серија трибина и јавних вођења: „Између средина истог центра“
Истраживачки пројекат Деане Јовановић „Bor Forward >>zamišljanjebudućnosti“, 2014. Каталог и изложба фотографија насталих током истраживања.
„Борска детињства“– активирање теме детињства у савременом контексту кроз изложбу фотографија, истраживачки рад, едукацију и савремено стваралаштво (МКРС, СО Бор, Народна биболиотека Бор; предавачи проф. др Смиљка Томановић, проф. др Милош Миленковић, проф. др Слободан Наумовић и уметник Владимир Перић) – 2014. (и 2015. као гостујући програм на Филозофском факултету у Београду)
„Пеглање преко дугмића“ (MКРС, Општина Бор) – унапређивање пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор кроз набавку опреме и едукацију младих – 2014. и 2015.
Приређивање публикације: Слободан Наумовић и Владимир Радивојевић, БОРСКИ АЛМАНАХ: улична фотографија као заједничка антропологија, Бор 2015. (Приредиo: Драган Стојменовић)
Уређивање и припрема публикације: Živka Romelić, O rudarskoj kulturi u boru: tradicija kao podstrek, Bor 2017.
Серија од 4 изложбе фотографија локалних уметничких, професионалних и документарних фотографа ради упознавања грађанства са њиховим радом и заоставштином – 2016–2018. „Портрет фотографа: Ђура Коловратар“, „Портрет фотографа: Драгољуб Митић“, „Портрет фотографа: Бајрам Салијевић“ и „Портрет фотографа: Љубомир Марков“. Изложбе фотографија. Годишња селективна продукција принтова на основу дигитализоване грађе и континуирано сакупљање и представљање дигитализоване грађе. Учесници: Народна библиотека Бор, Општина Бор, локални фотографи Љубомир Марков и Бајрам Салијевић, потомци и дародавци фотографске грађе поменутих фотографа.
Изложба фотографија „Обележавање негатива“ у форми инсталације изложена је у оквиру изложбе “Простор за грешку” у Оставинској галерији Магацина у Краљевића Марка (Београд), која је одржана од 8. до 13. септембра 2018.
Изложба фотографија „Панораме града“ испред Библиотеке, на платоу Дома културе, поводом добијања статуса града. Учесници: Народна библиотека Бор, Градска управа Бор. Период реализације: август 2018.
ПартнерствосаНародном библиотеком Србије у оквиру пројекта дигитализације грађе за колекцију Индустријско наслеђе на Еуропеани; дигитализована грађа је доступна у оквиру галерије Рудари и рударење (https://www.europeana.eu/portal/en/explore/galleries/mining-and-miners# ), као и у оквиру Дигиталне Народне библиотеке Србије: https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Tematske_kolekcije/Industrijsko_nasledje/borski_rudnici/fotografije.
Изложба фотографија испред Библиотеке, на платоу Дома културе „Рад и град“. Учесници: Народна библиотека Бор, Градска управа Бор. Период реализације: од августа 2019.
Гостујућа изложба Портрет као индустријски пејзаж у Радничком музеју Трудбеник (Београд). Период реализације септембар–новембар 2019.
Публикација Александра Зографа, Зорана Пауновића и Миклоша Раднотија Борске бележнице, link . Учесници: Народна библиотека Бор, уметник Саша Ракезић (Зограф), проф. др Зоран Пауновић (Филолошки факултет у Београду и Филозофски факултет у Новом Саду), Град Бор. Период реализације: 2019. Публикација је представљена у Културном центру Београда и Музеју Војводине у Новом Саду.
Студија и каталог дигитализованих негатива из колекција Завичајног одељења НБ Бор О фото-документацији Француског друштва борских рудника Драгана Стојменовића. Учесници: Народна библиотека Бор, Град Бор. Период реализације: 2020.
Изложба фотографија испред Библиотеке, на платоу Дома културе „Стари борски коп “ поводом Дана рудара. Учесници: Народна библиотека Бор, Градска управа Бор. Период реализације: од августа 2021.
Изложба фотографија Љубомира Маркова „Цело село једног дана“. Учесници: Народна библиотека Бор, Град Бор. Период реализације: октобар 2021.
Реализација пројекта „У облачним негвама“ – унапређивање техничких услова за заштиту, представљање и коришћење библиотечко-информационе грађе и извора“ Учесници: Народна библиотека Бор, Министарство културе и информисања РС, Град Бор. Период реализације: од септембра до децембра 2021.
Индустријско наслеђе Србије – О фабрикама и радницима, у партнерству са Музејем Југославије и Музејем науке и технике. Награда за пројекат године од стране ICOM-a (Међународни савет музеја, Србија). 2021-2022.
Учешће и партнерства у међународним пројектима:
Рудници културе, Лабин, Хрватска
Индустријско наслеђе на Еуропеани, у партнерству са Народном библиотеком Србије
WHAT COULD/SHOULD CURATING DO?—WCSCD... (Šta kustosiranje može / treba da bude?) Партнерство у пројекту As you go . . . the roads under your feet, towards a new future. link.
Драган Стојменовић библиотекар,
Завичајно одељење, Народна библиотека Бор