Истраживање магије у савременој култури у Србији је спорадично вршено у оквиру истраживања народне религије, фолклора и народне традиције. Да је реч о «живој традицији» сведочи и пример влашке магије који је мало научно истраживан а ипак нам се чини да сви о њему знамо довољно, свакако највише они који су одрасли и живе у североисточној Србији. Како би неко, ко се бави научним преиспитивањем овог феномена, у «центру влашке магије» говорио о магији и њеним савременим концептима? На овом предавању ће најпре бити речи о контексту антрополошких истраживања магије а затим, користећи неке од антрополошких приступа биће објашњен и тумачен, пре свега, концепт црне магије у североисточној Србији.
Дихотомија бела/црна магија је јавно прихваћена – ако постоји бели магови који чине добро имлицитно морају постојати и црни који чине зло. Међутим, ово је поједностављено тумачење дихотомије која у реалности не мора увек да буде јасна. На који начин «други» виде влашку магију а какве представе о себи и сопственом идентитету конструишу грађани Бора, пре свега, популација младих. Истраживање путем писаног упитника популације младих у Бору има за циља да нам покаже како млади перципирају реалност постојања религијске праксе и веровања у влашку магију. Да ли по њиховом мишљењу влашка магија представља обележје влашког идентитета, «бренд» који може да се искористи за комерцијализацију у туристичке сврхе или народну традицију коју сматрају назадном и кочницом модернизације ових крајева? Да ли верују у моћ црне и беле магије, на који начин и у којој мери усвајају традиционалне концепте, како перципирају њену друштвену и културну улогу у Бору?
Овај документ је прегледан 169 пута.