Пројекат Боре - понекад и стално реализован је и инспирисан претхоним пројектом Алтернативна урбанизација у Бору (2009), у оквиру ширег пројекта Мапирања интеркултурног дијалога у Републици Србији (http://rexpro.b92.net/ikd/node/9) са циљем да се настави подстицање и покретање интеркултурног дијалога, обезбеди боравак одабраних аутора који су учествовали у поменутом пројекту и омогући наставак рада у Бору са одабраним локалним ауторима како би се реализовала интеракција и повезивање различитих ауторских виђења.
Циљ пројекта је да се на ефектан начин кроз све сегменте пројекта остваре интеракција, едукација, разумевање и интеркултурни дијалог између аутора, предавача, завичајне грађе, корисника библиотеке и што је могуће шире локалне популације. У том смислу једнако вредно биће и повезивање, заједничко стварање и интеракција са два локална независна ствараоца, који живе и осликавају Бор у његовој савремености и свакодневици. Оваквим планом се остварује и идеја активне библиотеке, сакупљања и реактивирања завичајне грађе. Специфичност фонда Завичајног одељења јесте визуелна грађа и фотографски материјал који се дигитализује уз праћење и подстицање континуитета визуелног бележења града. Једна од тематских крактеристика фонда јесу и радничка култура и индустријска баштина у најразличитијим приступима, формама и медијима што је делом и инспирисало реализацију појединих програма, а делом и изоставило планирану реализацију настављања фотографисања радника у радном окружењу (програм Ми смо Бор), због саме трансформисане политике пословања РТБ-а Бор и политике репрезентативности фирме, која није дозволила фотографисање радника у погонима.
Програм сам, поред едукативног сегмента, нуди једну савремену, актуелну и разнолику слику града који у серији фотографија Ми смо Бор не приказује раднике у радном окружењу РТБ-а, иако је то била полазна идеја, већ сво остало грађанство у јавним просторима и радним окружењима, док у раду Транзициона правда - Раднички колектив, визија радничке културе кроз завичајну грађу у блиској будућности заузима централно место.
Драган Стојменовић
библиотекар
Овај документ је прегледан 222 пута.