Изложбом фотографија „Портрет фотографа: Ђура Коловратар“ покрећемо серију изложби путем којих ћемо представити најзначајније фотографе чије се колекције чувају на Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор. Током пројекта „Дигитализација некњижне грађе…“, од 2006. до данас, борски фотографи из редакције Колектива Ђура Коловратар, Драгољуб Митић, Бајрам Салијевић и Љубомир Марков омогућили су нам да откривамо, пре свега, шта је то професионална етика, међусобно поштовање и одговорност, а затим и да дословно осветљавамо „историју“ – визуелну историју Бора насталу у њиховим мрачним коморама. Након десет година скенирања негатива и упознавања са њиховим заједничким уделом у редакцијама Борског колектива, Колектива, Борских новости и њиховим приватним колекцијама, упркос њиховом инсистирању на колективном ауторству, време је да се упознамо са њиховим појединачним биографијама,
фотографским и професионалним карактеристикама, интересовањима и естетикама, условно речено, онако како би они желели да се представе.
Ђура Коловратар је рођен 16. априла 1910. у Рибњачки (Бјеловар, Хрватска). Тридесетих година XX века долази у рудник на Ртњу, који је тада у власништву породице Минх, тачније браће Минх, Аустријанаца јеврејског порекла. Мајсторско писмо о изученом фотографском занату добио је 22. септембра 1939. од Александра Златковића, фотографа из Параћина. Жени се Божицом Татомир, 27. октобра 1940. Кћер Радмилу добијају 1941, нешто касније и сина Мирослава. Још пре Другог светског рата, Ђура је био члан Комунистичке партије. Kао фотограф је током Другог светског рата сарађивао са илегалцима и био посредник између комуниста у Зајечару и партизана. Најчешћи његов задатак био је да у огрилци дресираног пса, вучјака, шаље партизанима фотографије илегалаца који су желели да се прикључе партизанима, како би их они препознали. За време окупације био је затворен у Зајечару под сумњом да је сарађивао са партизанима, али је услед недостатка доказа ослобођен. После рата, 1946. г. долази у Бор и отвара фотографски атеље у центру вароши, у Нишкој улици, у потоку преко пута садашње зграде општине. Био је одборник у послератној општини. Један је од оснивача Планинарског друштва у Бору. Фотографисао је Лајком и Контаксом; користио је филмове формата 60 и 35 mm.
Радио је и као први фотограф листа Колектив, од 1947. до 1960, али под уговором, а не као стално запослен фоторепортер. Умро је у Бору 3. јануара 1963.
Фотографије Ђуре Коловратара сачуване су у више колекција, у колекцијама РТБ-а Бор и Мирослава Радуловића али је најзначајнија породична колекција, коју је сачувала Ђурина кћи, Радмила Брежанчић и која је предата на чување, употребу и дигитализацију Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор у априлу 2014.
Та колекција садржи фотографске негативе и фотографије различитих формата, као и део његове личне службене документације.
Фотографије одабране за ову изложбу су из свих поменутих колекција.
Ђуру Коловратара представљамо на основу његовог рада, наслеђа и фотографија које је сам урадио на већим форматима, али и интервјуа са њему блиским особама и њиховим сећањима. Може се рећи да је он уживао фотографишући, пре свега, своју породицу, децу, пријатеље; волео је природу, нарочито планинарење, животиње, воду и пејзаже. Остало је у сећању суграђана да је „супер осмицом“ снимио и прво послератно сплаварење на Дрини, на колорном филму коме нисмо успели да уђемо у траг.
Нешто касније се профилише и као репортер који фотографише индустријске пејзаже, архитектуру, живот града и догађаје. На његовим негативима остали су сачувани мотиви са бројних успона на врх Ртња, из Другог светског рата у Малом извору, са изградње бране и акумулације Борског језера, Првомајских парада, првих слетова и дочека Штафете младости поводом 25. маја, политичких скупова, из живота и рада рудара, живота града; зауставили су се необични тренуци, покрети, погледи пуни поверења, са портрета, које вероватно незаслужено примамо и ми.
Драган Стојменовић, библиотекар
Завичајно одељење, Народна библиотека Бор
