Изложбу фотографија "Рад и град" Завичајног одељења, Народне библиотеке Бор, поводом Дана рудара, можете погледати од 6. августа 2019. на платоу Дома културе.
Како изгледа рад? Ко ради, за кога, зашто? Да ли се рад и однос према раду мењају? Зашто нам се рад некада представљао као узоран, неопходан и са људским лицем, а данас као пожељан, плаћен, до те мере уобличен, глазиран као посластичарски производ припремљен за фотографисање, безличан и наизглед лагодан. Јавно представљање рада и радника се очигледно не слажу са доживљеном реалношћу и искуством. У Бору су рад и радници, као и продукти њиховог рада толико очигледни да их је немогуће спаковати и приказати као бомбоњеру. Рад није изгледао „пожељно“ већ се учило да је рад неопходан. Рад није „изгледао“, него је функционисао. Сви су морали бити укључени у процесе прозводње, у системе одлучивања и управљања, свесни свог власништва над средствима за производњу и ресурсима. Вишак вредности улаган је инфраструктуру града и комунални систем, здравство, просвету, културу и тиме се обезбеђивала одрживост и равнотежа. Данас се тржишне трансакције обављају крајње безлично и обично „на клик“. Никоме није у интересу да се зна ко, како и у каквим условима ради, ко све учествује у производњи и продаји, како се уопште формира некаква вредост. Тржишни принципи примењени приликом друштвене интеракције, колико и на јавним добрима, показују нам колико наше друштво пати од „друштвене амнезије“, заборављања како се радило и живело, како изгледа рад, како се приказује живот.
Изложене фотографије су избор из фонда Завичајног одељења, институционалних и различитих приватних колекција фотографске грађе које су дигитализоване у оквиру пројекта „Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор“ који се реализује од 2007. Пројекат је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, Народне библиотекe Србије, Општине Бор.
Аутори фотографија за период од 1905-1945, вероватно су били Михајло и Драгољуб Марковић, а у периоду од 1947. до 2004. фотографи су били Ђура Коловратар, Драгољуб Митић, Бајрам Салијевић и Љубомир Марков.
Драган Стојменовић
библиотекар Завичајног одељења
