Трећа изложба у серији Портрет фотографа посвећена је нашем савременику, фотографу, фото-репортеру и сниматељу Бајраму Салијевићу, коме ће ово бити 17 самостална изложба фотографија. Стога је одговорност за уређивање ове изложбе велика. С друге стране, посебно је видљива и истакнута сарадња са самим аутором, чије су нам искуство, продуктивност и позиција са друге стране огледала фото-апарата оставили све што се брижљивим посматрањем могло упити током претходних педесет година, а чему овом изложбом исказујемо посебно поштовање и захвалност.
Бајрам Салијевић је рођен 16. новембра 1948. у Тупалу крај Медвеђе. Године 1956. долази у Бор, где завршава основну школу, након чега уписује и завршава Одсек фотографије и камере Школе ученика у привреди у Београду. Враћа се у Бор и од 1969, заједно са Драгољубом Митићем, ради као фото-репортер листа Колектив, до 1972, када посао фото-репортера наставља у редакцији листа Тимок у Зајечару. Од тада сарађује са Томиславом Мијовићем, уредником часописа Развитак, у којем, такође, редовно објављује фотографије. Поново се враћа у Бор 1989. и, опет као фото-репортер, ради у редакцији Колектива, са Драгољубом Митићем и Љубомиром Марковим, све до 1993, када, оснивањем Телевизије Бор, постаје и један од првих сниматеља. У међувремену је сарађивао и са другим гласилима и објављивао у Политици, Политици експрес, Вечерњим новостима, Борским новостима, Крајини, Мајданпечким новинама, Књажевачким новинама, најразличитијим монографским издањима издатим у региону итд. Данас ради као сниматељ и представник ТАНЈУГА за Борски и Зајечарски округ.
Ово богато искуство заснива се на широком интересовању, радозналости, разноврсном приступу фотографисању у складу са применом фотографије, коришћењу различитих формата, црно белих и колор филмова, различитих објектива и филтера, као и на експериментисању приликом израде фотографија.
Као млад фоторепортер у Колективу, Тимоку и дописништву Политике експрес, Бајрам Салијевић је у редакције тих листова унео нову динамику и подстакао ангажовање, серијама фотографија и новим рубрикама („У слици и речи“, „Фотографија дана“ итд.). Његова ангажованост долази до изражаја када, у јануару 1974, на личну иницијативу, фотографише еколошки инцидент са катастрофалним последицама који се десио приликом изливања мајданпечког јаловишта и завршио потапањем Дебелог Луга и загађењем Пека све до Дунава, за шта је награђен одмах након објављивања фотографија. Ипак, њему најдражу награду – Медаљу рада за фотографију – добија за серију фотографија „Тито у посети Тимочкој Крајини” 1977. Била је то његова прва серија фотографија за часопис Развитак, чиме започиње дугогодишњу сарадњу са уредником Томиславом Мијовићем, који је посебну пажњу посвећивао фотографијама са визуелним реторичким фигурама или премисама, уклапајући их у поезију, најразличитије текстове о култури, уметности или друштвеној стварности. Резултат те сарадње и пријатељства било је све веће интересовање Бајрама Салијевића за тзв. уметничку фотографију. Све чешће и са једнаком радозналошћу фотографише природу, бави се макро фотографијом, како би приближио апстракције природе, али не запоставља ни свакодневни живот градова Тимочке Крајине.
Посебну вредност ове изложбе и саме колекције Бајрама Салијевића, која се чува на Завичајном одељењу, чине фотографије изложбеног формата 40 х 30 cm које је сам одабрао и израдио са негатива на фотопапиру, тако да ћемо имати прилику да видимо један заокружен процес фотографисања, селекције, израде и излагања фотографија, односно уметности фотографије као стваралачке вештине и израза, онако како је аутор сам ствара, разумева и воли.
