ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НЕГАТИВА
„Ето шта ти је човек – криви ципелу, а грешка му у нози!”
С. Бекет
Аутори фотографија: Ђура Коловратар, Драгољуб Митић, Бајрам Салијевић и Љубомир Марков.
Изложба вам представља одабране кадрове са негатива из колекције РТБ-а Бор (која се чува на Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор) на којима су исписане сигнатуре (ознаке) за смештај ролница негатива у кутијама. У основи овог избора стоји уверење да нас досегнути ниво систематичности у раду институција обавезује да се уздржимо од стихијског или наметнутог представљања реализоване и актуелизоване прошлости, омогућавајући нам да планирамо „будућност прошлости“. Сигнатуре исписане на самим негативима, као својеврсни интерни метаподаци о снимљеним фотографијама, на вероватно најзанимљивијим „метафоричким интерфејсима“, окружењима и подлогама, могу се замислити као поруке упућене нама, који живимо њихову будућност, да бисмо се лакше сналазили у њој. Подлога и окружење у овом случају нису програмирани, мишљени и планирани „интерфејси“, већ неки вид „органске“, рутинске случајности – пробни снимак који се премотава ради обезбеђивања неосветљене површине емулзије и провере исправности фото-апарата (окидање, експонирање, премотавање филма…). Тако рутински експонирани, непланирани, ти први кадрови на ролницама негатива постају транспарентне и светлије површине, згодне за исписивање бројева за класификацију и смештај развијених филмова и за евентуално повезивање са контакт копијама; за нас, можда, могу постати симболичке менталне „праслике“, али и инспирација за домишљање сопствених окружења, рутинских провера и навигације приликом архивирања или класификације сећања. Сећања више личе на овакве ониричке кадрове него на маркице са сигнатурама, УДК бројевима и бар-кодовима; у целини гледано, заједничко им је то што се преко већ постојећих, наслућених садржаја, текстова и слика „лепе“/„исписују“ неке ознаке. У том смислу, овом актуализацијом дигитализованих негатива тежи се превазилажењу пуког информационо-технолошког и остваривању транссензуалног рада у корист аналогне стварности, коју можете видети пред собом, и подстицању активнијег посматрања ради стицања нових сазнања или осећања.
Објављивањем интерних класификационих метода на специфичним подлогама и у различитим окружењима конструишемо контрадикторну хибридну структуру пре свега документационог, али и естетског значаја, која може функционисати како у интерно-професионалној тако и у непланираној јавној комуникацији. У првом случају, смисао је у индексирању и класификацији индустријске/радничке фото-документације, а у другом – у могућој естетској конотацији слике у релацији са искоришћеним окружењем, подлогом или основом. То би требало да доведе до истицања првобитних, можда и ненамерних односа између политике и уметности, како би се правилно разумела основна намера објављивања ових фотографија. Тако конципирано излагање упућује нас на могуће виђење ових случајности као искоришћених „грешака“ које саме по себи не постоје, него се по инерцији перципирају као погрешне, безначајне. Ипак, чини се да је постојање ових фотографија један вид неспорне чињенице која претерује својом сигнификацијом стварности, а ипак делује тако да то претеривање буде неопоходно и понекад једино прецизно временско, просторно и догађајно одређење, самим тим превазилазећи аутономност и неутралност тог насумичног тренутка. Садржај осветљене емулзије, са осушеним и испуцалим мастилом у првом плану, визуелно збуњује, али и доводи у ред све оно што следи. У ствари, оно што следи нећете ни видети зато што ће, у овом случају, уместо фотографија са исте ролнице, уследити следећи кадар са сигнатуром, којим започиње нека друга ролница. Овако прекинути низови и прескочена, одсутна садржина коју објављени кадрови означавају не личе, наравно, на стандардне и препознатљиве каталошке листиће, али се могу замислити и доживети као својеврсни архив индустријских и радничких снова.
Избор и концепт излагања: Драган Стојменовић, библиотекар Завичајног одељења Народне библиотеке Бор.
obelezavanje negativa from adam krug on Vimeo.
