Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.

Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.



Извештај о културно-просветном раду, 14. мај 1947.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 118–119.

Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив. ‚



Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 137.

Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.

Извори:

Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/.
Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.
Милићевић, Милица. „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије. Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).
Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/

Ова страна је прегледана 1775 пута.Колекције: