Појаве и процеси у савременим друштвима не могу се разумети а да се не узме у обзир чињеница да у тим друштвима потрошња има веома важну улогу, и да она представља главни оквир за градњу личних и колективних идентитета. Стога од друге половине осамдесетих година почиње интензивније истраживање културалних и друштвених димензија потрошње у друштвеним наукама, и у антропологији, како би се добили одговори на то како промене у економији и економским окружењима током времена мењају друштво у коме живимо, стварају нове просторе и архитектонске облике, рађају нове навике, уређују наше слободно време, усмеравају наше односе са другим људима и околином и стварају нове облике самосвести и моралности. Потрошачко друштво не треба разумети само као друштво на чијем тржишту постоји обиље роба, услуга и разних добара која су доступна потрошачима, већ – а то је сасвим антрополошка и хуманистичка перспектива – као друштво које производи промену у перцепцији света, у осећању времена и простора, у вредностима и идеалима, визијама среће и начинима на које се она достиже. Познати теоретичар Зигмунт Бауман ову сложену и свеобухватну промену именовао је као „потрошачки синдром“, и тврдио је да је реч о посебној сазнајној матрици која је заснована на „промени вредновања трајности и пролазности“. У овом предавању, у уводном делу ће бити представљене основне идеје у вези са друштвеним и културним – идентитетским – аспектима потрошње, а затим ће, на примерима из локалног (и регионалног) контекста, бити размотрени различити концепти и праксе потрошње, карактеристични за време пре и време након 2000. године, и њихова улога у стварању слике о месту и заједници.
Овај документ је прегледан 148 пута.