Program je ralizovan od oktobra do decembra 2012. u Boru. Krajem decembra započeta je distribucija izdanja "Radnički kolektiv“ (podeljeno je oko 500 primeraka izdanja). Nakon distribucije i akcije deljenja izdanja kod topioničke kapije 17. januara 2013. realizovan je razgovor sa autorima i predstavljeno je umetničko izdanje Radničkog kolektiva u sali Narodne biblioteke Bor. Autori izdanja su Vladan Jeremić, Rena Rädle i Saša D. Lović. Moderator razgovora bio je Milan Rakita (sociolog) u razgovoru su učestvovali i Ivan Radenković (filozof, član uredništva časopisa za teorijske prakse STVAR, Novi Sad), Dragiša Trujkić (predsednik Samostalnog sindikata u Boru), Dragan Stojmenović (bibliotekar)...
Razgovor je realizovan u višenivoa objašnjenja, teorijske tematizacije, problematizovanja statusa i odnosa umetnosti, politike, klase i radničke kulture u lokalnoj javnosti i društvu.Sve to konkretizovano je na primerima realizacije i distribucije umetničkog izdanja Radnički kolektiv u Boru, kroz umetničko istraživanje estetskog, materijalnog, idejnog i ideološkog sadržaja konkretnih izvora i građe Zavičajnog odeljenja. Tumačeni su i postupci intervencija na građi sa strategijama kontekstualizacije i realizacije samog izdanja. Pored toga, problematizovane su i upoređivane lokalne strategije i politike reprezentacije "progresa" kroz dekorativne intervencije u javnoj sferi sa njihovim ideološkim pokroviteljstvom u savremenim lokalnim medijima i osvrtom na realan status informisanosti radnika i građana. Primeri radničkih listova i biltena koji se čuvajuna Zavičajnom odeljenju, bili su izloženi ovim povodom uz podsećanje na značajan status radničke kulture i radničkog stvaralaštva u Boru tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka sa osvrtom na realnu dostupnost kulture radništva u lokalnoj javnosti danas. Istaknuta je i važnost kontinuiteta radničnih pokreta u Boru, sloge i solidarnosti sa osvrtom na trenutnu situaciju i pitanjem o realnom potencijalu formiranja linije odbrane radničkih prava i javnih dobara naspram mogućnosti pokretanja privatizacionih procesa u bliskoj budućnosti.
VIDEO ZAPIS RAZGOVORA:
http://www.teve-novine.org/bor_17012013.html#
Devastacija privrede nakon raspada Jugoslavije i gotovo kompletna deindiustrijalizacija Srbije koja je nakon toga usledila predstavljaju jedan od krucijalnih problema. U Srbiji se privatizovalo sve što se moglo privatizovati, većina fabrika i preduzeća su ukinuta a njihova dobra rasprodana. Uvoznički lobi domaće kompradorske buržoazije je proteklu deceniju radio na tome da lokalnu proizvodnju ukine a umesto nje plasira uvoznu robu koju građani Srbije treba da kupe od kredita, zadužujući se sve više.
U ovakvom neprijateljskom setingu samo retka preduzeća su uspela da prežive privatizaciju ili ukidanje. Ključni deo Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) je još uvek u vlasništvu države. RTB se takoreći "oporavio" tokom proteklih par godina jer je cena plemenitih metala u jeku svetske ekonomske krize na globalnom tržištu znatno skočila. Rudarski grad Bor doživljava danas jednu vrstu skromnog privrednog uspona, jer iako je RTB sa 20.000 zaposlenih radnika spao na 5000, on još uvek predstavlja jednog od bitnih poslodavca u Srbiji.
Autori su uobliku izdanja Radnički kolektiv vizuelizirali političke koncepte i alternative za društveno-ekološku transformaciju, budućnost rudnika i eksploatacije kao i borbu za održivost zajedničkih dobara, rekomunalizaciju privatizovanih dobara i podruštvljavanje. Radnički kolektiv predstavlja savremenu političku i umetničku intervenciju u samu vizuelnu građu, kao umetničko sredstvo koje pokušava da sažme prošlost, sadašnjost i budućnost, naglašavajući kontinuitet jedinstvenog cilja kome treba težiti - da radnici upravljaju direktno resursima i sredstvima za proizvodnju, tj. produkcijom i reprodukcijom svakodnevog života i rada.
Ove godine je proslavljeno 65. godina od izdavanja Borskog kolektiva, prvog glasila zaposlenih u RTB-u nakon oslobođenja 1947. godine i vođstva kombinata od strane Narodnog Fronta. Umetničke novine Radnički kolektiv koriste stare brojeve Borskog kolektiva iz 1947-1948. godine kao i drugu fotografsku građu skeniranu tokom projekta digitalizacije Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor, rekontekstualizujući i reinkorporirajući ih
Segment u novinama koji je specijalno konceptualizovao Saša D. Lović, "Sašina šarenica" se obraća direktno na vlaškom, romskom i srpskohrvatskom radnicima i kulturi radničkog humora.
Radnički kolektiv, specijal broj 1 je nastao u okviru programa Tranziciona pravda u sklopu projekta Bore - ponekad i stalno, Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Opštine Bor.
Ideja programa je da se reaktivira i kontekstualizuje zavičajna građa kroz angažovan, kritički i umetnički pristup dokumentarnom fotografskom materijalu, lokalnoj štampi i radničkim biltenima sa ciljem da se ukaže na važno mesto koje je imala i ima radnička kultura u Boru, da kroz promišljanje i reaktualizaciju radničkog stvaralaštva podstakne na solidarnost, kritičko mišljenje i pruži alternative. Više o projektu digitalizacije Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor
možete pronaći na:
http://digitalnizavicaj.org.rs
Rena Rädle & Vladan Jeremić su umetnici, radnici u kulturi i politici iz Beograda, Srbija. Od 2002 rade zajedno. Jeremić je diplomirao Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i magistrirao na Univerzitetu umetnosti 2004. Rädle je diplomirala Kunsthochschule u Kaselu i Akademiju za transformaciju konflikta u Bonu, Nemačka. U fokusu njihovog rada je značenje modernističkog urbanizma danas (projekat: Svetska komunalna baština), i socijalni pokreti poput emancipatorskog pokreta Roma, prekarnih radnika i migranata u Evropi (projekti: Stambeni program, O upotrebnoj vrednosti umetnosti, i drugi).
Realizovane izložbe tokom 2012. godine uključuju: Apsolutna demokratija, rotor, Graz; Stambeni program, Kapeli Galerija, Helsinki i La maison Folie Wazemmes, Lile, Francuska i Krećemo se napred, računajući unazad, MUAC, Meksiko Siti, kao i učešće na ovogodišnem Pančevačkom bijenalu u okviru projekta Jelene Vesić, Oktobar XXX. U Srbiji su izlagali na 49. Oktobarskom Salonu (2008), a solo izložbe su između ostalog imali i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i Srpskom kulturnom centru u Parizu (2009), kao i u Remont galeriji (2008).
Trenutno izlažu u Centru za savremenu umetnost u Solunu na izložbi Mesta sećanja - polja vizije.
Saša D. Lović je pesnik, multimedijalni stvaralac, aktivni urednik lokalnog samizdada Sloga Nova. Predsednik je neformalnog udruženja Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto. Živi i radi u Boru.
O projektu Bore - ponekad i stalno.
Кликните овде за ПДФ који иде уз овај документ.
